Samo 1 od 4 dece na ulici trenutno pohađa školu, navodi se u novoj studiji koju su objavili UNICEF i EU na Kosovu

Priština, 28. februar 2024 – UNICEF na Kosovu u partnerstvu sa Evropskom unijom na Kosovu je pokrenuo Studiju o deci na ulici na Kosovu kao deo trogodišnjeg partnerstva „Zaštita ugrožene dece na Kosovu“.

Ključni govornici na uvodnom događaju bili su ambasador EU na Kosovu, ministar pravde, ministar obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija, zamenik ministra unutrašnjih poslova i nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, nakon čega je usledila otvorena diskusija sa učesnicima.

Deca na ulici su među najmarginalizovanijom decom. Oni doživljavaju teška kršenja svojih prava pre i tokom boravka na ulici. Ova deca se suočavaju sa višestrukim uskraćenjima, uključujući nedostatak pristupa osnovnim uslugama, nasilje, zlostavljanje, zanemarivanje i eksploataciju, kao i ranjivost na zloupotrebu alkohola i supstanci.

Studija, koju finansira Evropska unija na Kosovu, sadrži osnovni profil dece na ulici na Kosovu, u smislu onoga šta ih je navelo na ulicu, njihovih porodičnih situacija, njihovog obrazovanja, i njihovog života i rada na ulici , kao i njihovog fizičkog i psihičkog zdravlja.

U osam regiona na Kosovu, intervjuisano je ukupno 130 dece na ulici uzrasta od 6 do 17 godina. Studija se fokusirala na gradove sa najvećim brojem dece na ulici: Priština, Uroševac, Đakovica, Peć, Prizren, Kosovo Polje, Dragaš i Klina. Preko polovine (58%) dece su bili dečaci, a 42% su bile devojčice. Malo dece je izjavilo da imaju braću i sestre mlađu od 5 godina na ulici (5%), ali 36% je izjavilo da imaju braću i sestre na ulici uzrasta od 5 do 10 godina.

Za većinu dece, 88% , siromaštvo je bio primarni razlog njihovog učešća na ulici, nešto što su i roditelji ponovili tokom razgovora s roditeljima, a stručnjaci tokom konsultacija. Od sve intervjuisane dece, samo 20% je na ulici manje od 6 meseci. Dok je više od polovine dece pohađalo školu u nekom trenutku svog života, trenutno oko 75% navodi da ne ide u školu, a to je podjednako bio slučaj i među dečacima i devojčicama.

Otprilike polovina dece (46%t) navodi da se bave aktivnostima koje donose prihode na ulici, od kojih većina (74%t) to radi svakodnevno. Na pitanje o izvorima prihoda za decu na ulici i njihove porodice i dalje je najčešća pomoć države (66%), zatim prosjačenje/traženje pomoći (61%) i pružanje usluga (32%). Deca koja se bave prihodovnim aktivnostima u velikom broju (83 %) daju svoj prihod roditeljima ili istim kupuju hranu. Ovaj nalaz je u skladu sa nalazom da je siromaštvo glavni razlog što su deca na ulici.

Nalazi i preporuke studije su od ključne važnosti kako bi se osiguralo da deca na ulici i njihove porodice dobiju pristup adekvatnim uslugama uz poštovanje njihovih prava, te da kreatori politike dobiju potrebne informacije za razvoj strategija i donošenje odluka kako bi se dosegnula i pomogla ugrožena deca i kako bi im se istovremeno ponudila neophodna podrška za njihovu potpunu integraciju u društvo. Od suštinskog je značaja da svi odgovori za rešavanje potreba dece na ulici budu čvrsto uključeni u pristup zasnovan na pravima deteta u skladu sa Opštim komentarom Komiteta za prava deteta br. 21 o deci na ulici (2017).