Abedinova priča
Deci sa smetnjama u razvoju je potrebna briga i podrška da bi se osećala uključenom
“Za nas je Abedin prioritet. Pratimo i situaciju njegove porodice, ali naš fokus je na Abedinu, na njegovom zdravlju i dobrobiti, na njegovom obrazovanju i uslugama koje prima”.
Ima nečeg iskrenog i osnažujućeg u rečima Brilande - direktora Handikos u Đakovici. Brilanda iznosi svoja razmišljanja o slučaju Abedina, 11-godišnjeg dečaka iz romske zajednice koji je, zahvaljujući identifikaciji i proceni tima Handikos u Đakovici, po prvi put počeo da koristi usluge edukacije i psihosocijalne podrške.
Abedin, jedino dete u svojoj porodici, ima problema u komunikaciji i razumevanju. Dva puta nedeljno, Abedin koristi logopedske, edukativne i psihosocijalne usluge. Abedin izgleda srećno. Njegov govor tela, kada je u centru, odražava radost. Međutim, njegov slučaj je konkretniji. Viđen je na ulici, vrlo često, sa mamom kako prosi za hranu i novac. Teška finansijska situacija porodice dovela je do toga da se to dešava već godinama. Međutim, uz podršku Handikosa-a iz Đakovice, porodica sada prima socijalnu pomoć od vlasti.
Zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske Unije na Kosovu, jačanjem koordinacije opštinskih vlasti u Đakovici, više dece sa smetnjama u razvoju se identifikuje i ocenjuje. Pored toga, organizovane su radionice za izgradnju kapaciteta za logopede i osoblje Handikos-a u Đakovici, što doprinosi boljem razumevanju efikasnijih intervencija sa decom sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama.
Međutim, kako nam kaže Brilanda, nedostatak održivosti usluga je uvek problem, jer zavise od projekata koji se mogu prekinuti ili ne nastaviti uopšte.
„Baziramo se na fondovima i projektima. Opština Đakovica nam pomaže sa subvencijama, ali ima previše procedura. Imam utisak da su u ovom trenutku samo zahvaljujući podršci UNICEF-a na Kosovu i Evropske Unije ova deca mogla da dobiju takve usluge“, ističe Balata.
Danas Abedin redovno pohađa nastavu u školi „Zef Lush Marku“. Ne viđamo ga više na ulici. Takođe mu je obezbeđen prevoz do škole, od strane Handikosa u Đakovici, a njegov otac Enver mu pruža dobru negu, uprkos teškim ekonomskim uslovima porodice i izazovima sa kojima se suočava svaki roditelj deteta sa smetnjama u razvoju.
"Svaki dan vodim sina u školu i dolazim po njega, i ne želim da napusti školu. I sam radim razne poslove, ponekad radim sa drvima, a drva sam već osigurao za zimu. Rekao sam ženi da više ne vodi sina da prosi na ulici“, priča nam Enver Morina.
Biti deo romske zajednice i osoba sa invaliditetom na Kosovu nije nimalo lako. U stvari, prema istraživanju višestrukih pokazatelja (MICS), deca koja su u najvećem riziku od nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja su deca iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, kao i deca sa smetnjama u razvoju, posebno devojčice. Deca sa smetnjama u razvoju spadaju unajmarginalizovanije grupe u društvu i suočavaju se sa brojnim izazovima. Oni su uglavnom isključeni iz obrazovnog sistema na Kosovu i manje je verovatno da će imati pristup medicinskim i drugim uslugama podrške.
Abedinovi roditelji takođe žive sa invaliditetom. Procenio ih je klinički psiholog iz Handikosa i dalje ih prati psihijatar. Čini se da je majka manje sposobna da se nosi sa Abedinom i prati njegovo stanje, dok je otac Enver, koji ima oko 40 godina, i probleme u govoru, spreman da pomogne svom sinu da koristi usluge i brigu koju dobija od osnovne škole koju pohađa, ali i od Handikosa u Đakovici.
"On je veoma miran dečak i zajedno učimo kako da vodimo računa o higijeni, kako da peremo lice i ruke i kako da koristimo toalet. Ovde, u centru, razgovaramo i sa njegovim roditeljima o svakoj aktinosti kako bi ponovio i kada je kod kuće", kaže Dafina Zeka, medicinska sestra u Handikosu u Đakovici.
Erza Zhaveli, neformalni edukator u Handikosu u Đakovici, takođe stalno radi sa Abedinom.
„Pomažem mu sa domaćim zadacima, a najveći problem ima sa predmetima iz albanskog jezika i matematike. On je veoma kooperativno dete, ali mu treba više podrške. Čak i u grupnim aktivnostima je kooperativan, primenjuje svaki savet i uputstva koja mu se daju. Iako postoje kašnjenja i poteškoće u razumevanju, vremenom se može videti poboljšanje njegovog stanja", kaže nam Erza.
"Veoma je važno da Abedin redovno dolazi u naš centar. Sada i on ide u školu. Ovde se druži sa drugom decom i dobija individualnu podršku, priprema se za školu, a mi mu pomažemo i u izradi domaćih zadataka kad god treba. Ovde trougao pružalac usluga - roditelj - nastavnik postaje važan, i tako nastavljamo da pomažemo i osnažujemo Abedina", kaže Ballata.
U Handikos centru u Đakovici ima oko 80 dece koja u okviru ustanove koriste zdravstvene, kao i usluge psiho-socijalne podrške i edukacije , dok se ostalima, zbog specifičnijih slučajeva, ove usluge pružaju u njihovim domovima. U partnerstvu sa UNICEF-om na Kosovu i uz finansijsku podršku Evropske Unije, ukupno 126 dece koristi usluge Handikosa u Đakovici. Širom Kosova, u saradnji sa kosovskim udruženjima Handikos i osoba sa Daunovim sindromom, UNICEF i Evropska Unija su podržali pružanje usluga rehabilitacije 12 centara u 25 opština koji su doprli do više od 1347 dece sa smetnjama u razvoju.
UNICEF i Evropska Unija ostaju opredeljeni da podrže inkluziju sve dece i osiguraju pristup obrazovnim, zdravstvenim i socijalnim uslugama.
